Jedan od najintrigantnijih perioda američke istorije podjednako je intrigantan za svakog ljubitelja jakih alkoholnih pića. Ovo (ne tako kratko) razdoblje imalo je dalekosežne posledice po društvo i ekonomiju SAD-a, toliko da i danas ostavlja tragove u kulturi i zakonodavstvu.
U tekstu koji sledi saznaćete šta je Prohibicija, istražićemo njene uzroke i posledice, kao i načine na koje je ona oblikovala američku istoriju.
Šta je prohibicija zapravo?
Najprostije rečeno, termin prohibicija označava totalnu ili parcijalnu zabranu prodaje, proizvodnje, konzumiranja i skladištenja alkoholnih pića. Ipak u užem smislu, pod Prohibicijom se smatra period od 13 godina u Sjedinjenim Državama u kojem je proizvodnja, prodaja i transport alkohola bila ilegalna.
Stupanjem Osamnaesteg amandmana (1919.) na snagu, američki ustav je izmenjen i prohibicija alkohola na federalnom nivou je zvanično otpočela.
Primena sličnih mera ima izuzetno dugačku istoriju i o prohibiciji možete čitati u knjigama mnogih kultura i civilizacija. Jedna od najranijih dokumentovanih prohibicija pominje se već u Hamurabijevom zakoniku iz 1750. godine pre nove ere. Njome se zabranjuje prodaja piva za novac, uz pretnju strogom kaznom – bacanja u vodu.
Ideja o zabrani ekonomskog eksploatisanja, odnosno trgovine proizvoda koji izazivaju zavisnost, bila je rasprostranjena širom sveta. Zabranu prodaje alkohola (u opštem interesu javnosti) uvelo je Rusko carstvo, Norveška i Turska u Evropi, Indija i kolonijalna Afrika.
Ipak, uz sve navedene primere, tema američke prohibicije najdublje je obrađivana što je zasluga upravo Holivuda i složene propagandne mašinerije. Dodatno, snaga američkog viskija kao brenda sa sobom je podigla vidljivost desetina destilerija čija je istorija isprepletana sa ovim “progresivnim” periodom.
Kako je prohibicija došla u SAD?
Iako prohibicija u SAD-u, na federalnom nivou, zvanično traje od 1920. do 1933. njeni koreni naziru se još po osnivanju Sjedinjenih Država.
Već tokom 19. veka protestantski hrišćani osnivaju različite prohibicione pokrete koji počinju da šire svoj uticaj širom države. Članovi ovih pokreta krivili su alkohol za moralnu i zdravstvenu korupciju naroda, što je iniciralo da se 1826. godine osnuje Američko trezvenjačko društvo u Bostonu.
Upravo ovaj pokret uskoro je proširio svoj uticaj širom države i postao jedan od ključnih inicijatora opšte prohibicije. Ova i slične organizacije podsticale su dobrovoljnu apstinenciju od alkohola što je za posledicu imalo osnivanje još snažnijih organizacija naslednica. Sve ekstremnijih u idejama, zahtevima i aktivnostima.
Mnoge verske sekte i denominacije, a posebno metodisti, postali su aktivni u pokretu trezvenjaka.
Interesantno je znati da su veoma snažan uticaj u aktivizmu ovog tipa imale pripadnece ženskog pola. Unija hrišćanske umerenosti, osnovana 1873, bila je jedan od vodećih zagovornika zabrane. Prema nekim izvorima od 30% do čak 60% ovog i sličnih društava činile su žene.
Prohibicionalizam je u svojoj osnovi progresivan pokret, sa borbom protiv korupcije i kapitalizma kao primarnim ciljevima. Temelj prohibicije postavljen je upravo tokom Progresivne Ere (1890-1920), perioda intenzivnih socijalnih i političkih reformi.
Na mnogo načina, aktivisti za umerenost nastojali su da ublaže negativne društvene efekte brze industrijalizacije. Saluni i kultura žestokog opijanja koja se negovala bili su povezani sa imigrantima i članovima radničke klase pa si smatrani štetnim za vrednosti hrišćanskog društva.
Anti-Saloon liga, uz snažnu podršku protestanata i drugih hrišćanskih denominacija, predvodila je akciju zabrane širom zemlje. U stvari, Anti-Saloon liga je bila najmoćnija grupa za politički pritisak u istoriji SAD – nijedna druga organizacija nikada nije uspela da promeni Ustav nacije.
Kako je prohibicija uticala na ekonomiju?
Koncept umerenosti suštinski predstavlja jednu vrstu oružja slabih protiv imperijalizma i predatorskog kapitalizma.
Predsednik Herbert Huver okarakterisao je prohibiciju kao jedan veliki socialni eksperiment sa plemenitim i izuzetno ambicioznim ciljem, i to u trenutku kada je njen negativni uticaj već bio očigledan.
Mnogi zagovornici trezvenjaštva očekivali su da će prodaja nekretnina, bezalkoholnih pića i ulaznica za bioskope i pozorišta naglo porasti. Nažalost, nijedno od ovih predviđanja se nije obistinilo.
Naprotiv, zabrana alkohola osakatila je širok spektar industrija, ne samo alkoholnu u kojoj su praktično sve destilerije naravno morale biti kompletno zatvorene. Zbog prohibicije je ispaštala i kompletna ugostiteljska industrija (baremona legalna). Desetine hiljada Amerikanaca koji su radili u proizvodnji buradi, prevozu robe i uslužnim delatnostima izgubili su svoj posao.
Podaci kažu da se na samom početku perioda prohibicije konzumacija alkohola smanjila za 70%. Međutim, ubrzo se konzumacija povećala i dostigla nekih 60% -70% pre prohibicionog perioda.
Gubitak prihoda na oporezivanje prodaje alkohola bio je ogroman, sa obzirom da država nije mogla oporezuje nelegalnu prodaju i proizvodnju. Dodatno, novac i resursi potrebni za sprovođenje Zakona o prohibiciji i procesuiranje njegovih kršioca ostavili su ozbiljan trag na državnu kasu.
Zbog smanjenja i deindustrijalizacije proizvodnje alkohola, nakon ukidanja prohibicije, njegova cena porasla je 4 puta a prosečan Amerikanac je pri kraju prohibicije trošio $35 godišnje na alkohol za razliku od $17 pre početka perioda zabrane.
Prema proračunima prohibicija je SAD koštala 11 milijardi dolara u porezu i dodatnih 300 miliona za neuspešno sprovođenje prohibicije.
Kriminal i korupcija – rezultat prohibicije
Pored dalekosežnih posledica po društvo i ekonomiju zemlje, era prohibicije je bila jedan od najprosperitetnijih perioda za organizovani kriminal u SAD-u.
Do prohibicije, organizovani kriminal se uglavnom bavio reketiranjem malih privrednika a organizaciju su većinski činili uličari i sitni kriminalci. Ubrzo nakon uvođenja prohibicije, ove organizacije su imale toliki priliv novca da su počele da angažuju bankare, računovođe i advokate.
Velika količna alkohola švercovala se iz Kanade preko Velikih jezera.
Čikago, na obali tih jezera postao je prestonica organizovanog kriminala, a njime je vladalo jedno od najpoznatijih imena iz čitavog perioda. Al Capone, rođen u Njujorku 1899. godine, stekao je slavu kao jedan od najmoćnijih mafijaških bosova u istoriji Sjedinjenih Država.
Opšta zabrana alkohola dovela je do toga da su ljudi počeli da piju u tajnosti, što je stvorilo veliku potražnju za alkoholom.
Naravno da je ovakvu poslovnu priliku prepoznao kriminal, organizovan kroz aktivnosti kako bi se zadovoljila velika potražnja.
Kriminalci su počeli da prodaju ilegalni alkohol i otvaraju tajne barove, koji su bili poznati kao „speakeasies„. Ovi barovi su bili opskurni i nedostupni javnosti, a često su imali tajne ulaze i lozinke kako bi se izbegla policija.
Procenjuje se da su organizovane kriminalne grupe u to vreme kontrolisale više od 10.000 barova i kafana, kao i mnoge druge ilegalne aktivnosti. Trgovina drogom, prostitucija i kockanje beležili su značajan rast, jer se novac zarađen na alkoholu koristio za jačanje moći.
Određene procene govore da je sredinom 1920tih godina Al Capone zarađivao od 60-100 miliona dolara godišnje. Ako uzmemo inflaciju u obzir, radi se o iznosu od 1 – 1.5 miliarde dolara danas.
Capone nije bio jedini kriminalac koji je profitirao u vreme Prohibicije. Lucky Luciano, Meyer Lansky i Bugsy Siegel samo su neka od poznatih imena koja su obeležila ovaj period.
Svi oni su se međusobno sukobljavali kako bi zaštitili svoje teritorije i povećali svoje prihode. Borbe su često bile krvave i nasilne, a ubistva su postala uobičajena.
Rezime 13 krvavnih godina prohibicije
Uprkos tome što je period Prohibicije bip uspešno za organizovani kriminal, nije bio uspešan za društvo u celini. Vlada je izgubila značajne prihode od poreza, a zbog nekvalitetnih alkoholnih pića koja su se prodavala na crnom tržištu, hiljade ljudi je preminulo od alkoholnog trovanja.
Sa druge strane, posledice prohibicije na alkoholnu kulturu i konzumaciju uopšte osećamo i danas. Mnoge ideje, imena i koncepti postavljenu u ovih 13 godina žive i danas.
Posmatrajući američki primer, može se reći da jedna sistemska zabrana tako širokih razmera nikada ne može ispuniti svoj primaran cilj. Benefiti po društvo jednostavno mora izostati. Ili bar za njegov najveći deo.
Dodaj komentar