“Sama destilerija je osnovana davne 1946.god. Pričamo o vremenu kada su seoski posedi poslovali kao zadruge pa je ova destilerija bila u sklopu poljoprivrednog kombinata Povlen. Na taj način se pružala potpora selu i domaćinstvima kako bi se iskoristili proizvodi koji su plodni. Tako smo od požegače, trnovače i crvene ranke dobili čuvenu Povlenku koja je imala preko 500 nagrada. ”
Upravo smo o ovim počecima, kao i sadašnjim izazovima pričali sa vlasnikom destilerije Zarić, Milanom Zarićem.
Da li je destilerija Zarić od samog početka bila u krugu porodice?
1946. godine nismo mi otvorili destileriju. Mi smo restauraciju uradili 2006.godine. Moj deda je radio za destileriju Povlen. On je imao preko 4ha šljive i njegova dva brata nisu htela da se bave time pa je on uzeo taj voćnjak i održavao ga. Deda nikada nije čuvao pare u parama već je čuvao pare u rakiji.
Deda je uvek radio prvi prepek požegače, trnovače i crvene ranke i držao ih u buradima. Onda po tehnologiji i njihovom upitu je radio za Povlen. Meku rakiju je prodavao toj zadruzi. Ona je tada bila čuvar sela. Kada je otac krenuo na fakultet, deda je uzeo dva bureta, odneo u zadrugu, prodao i platio mom ocu stan u Beogradu za godinu dana.
Kako se Vama javila ljubav prema rakiji?
Prvi kazan sam ispekao sa dedom sa 4 godine, a prvu rakiju popio sa babom. Baba me je čuvala dok je deda radio pa tako svako jutro kada dođu komšinice i piju kafu i rakiju, ja bih sedeo sa njima. Tada je baba umela da kaže da uzmem i ja na prst. I eto ta prva veza sa rakijom je potekla odatle. Otuda i ljubav prema rakiji i ideja za otvaranje destilerije, da nastavimo ono što je deda pokrenuo.
Prvi kazan sam ispekao sa dedom sa 4 godine, a prvu rakiju popio sa babom. Baba me je čuvala dok je deda radio pa tako svako jutro kada dođu komšinice i piju kafu i rakiju, ja bih sedeo sa njima.
Kako su izgledali sami počeci od preuzimanja kombinata?
Taj kombinat je bio u jako lošem stanju, to je sve što je ostalo pod stečajem zapravo. Imali su jako dobre bačve koje i dan danas imamo. Ono čime naša zemlja može da se pohvali jeste jako kvalitetan hrast. Takve su i naše bačve.Vratili smo ih u funkciju. Imamo i nekog starog destilata koji još nismo izbacili, koji se čuvao u arhivi.
Šta mislite, zašto se više ljudi ne upušta u ovakve projekte?
Mi smo krenuli u restauraciju iz čiste ljubavi prema rakiji. Razlog zbog kog se ljudi ne upuštaju u to je što nikad ne znaš koliko će te sve to koštati. Zapravo uvek košta duplo više od predviđenog. Bilo je dosta problema i u našem slučaju. Ipak, hteli smo da vratimo sjaj starom podrumu Povlen i da sačuvamo te stare voćnjake iz davnog vremena.
Odakle naziv destilerije i šta predstavlja?
Moj deda je posvetio svoj život ovom poslu pa smo želeli da nastavimo njegovim stopama. Videli smo ovo kao način da mu se odužimo.
Imate li svoje zasade ili sve radite sa kooperantima?
Radimo sve sa kooperantima. Imamo našu malinu i nešto crvene ranke i požegače, ali to je manji deo. Imamo 150 gazdinstava koji rade samo za nas.
Mi dajemo znanje kako se održava voće, čime se tretira i kada se bere. Za kvalitet voća je najbitnije da je ispraćen ceo proces od početka do kraja. Sa tim gazdinstvima imamo dugoročne ugovore i oni o voću vode računa kao o svojoj deci. To je kontinuirana saradnja i živimo kao jedna porodica.
Kakvu opremu koristite? Da li postoji nešto specifično kod Vas u pogledu tehnologije?
Specifičnost je spoj tradicije i nove tehnologije. Od obe stvari smo uzeli ono najbolje. Tradicija ima neku svoju čar koju ne treba ispustiti. To je na primer kazan od 3000l koji je rađen za tu zaštićenu šljivovicu sa geografskim poreklom. 22 milimetara je dno, to je specifično i autentično. To je prvi kazan koji je tako napravljen po nacrtu.
Sa druge strane imamo kolonski kazan koji u šali nazivamo ferari zbog njegove cenovne vrednosti. On je dobar za specifične destilate da se ne bi izgubile aromatične materije. Tu dupla destilacija pravi notu kvalitetnog destilata.
Hajde malo da pričamo o Vašim destilatima, najpoznatiji ste po šljivi?
Tako je, po šljivi – Kraljici. Ona se ranije sadila pored kuće i ako se šljiva primi biće opstanka za porodicu. To je i simbolika voća, ona je kraljica za nas. Sa šljivom se rađamo, sa šljivom odrastamo, sa šljivom slavimo slave, dočekujemo prijatelje i kumove i sa šljivom odlazimo sa ovog sveta. Istorija naše zemlje je vezana za šljivu.
Osim šljive, čime se još ponosite?
Imamo dunju, krušku, kajsiju i malinu. Prvo smo izašli sa šljivom, dunjom, malinom i medovačom. Kasnije su došle kruška, kajsija i liker od višnje. U planu je i izlazak Grofa – našeg džina, ali očekujemo ga krajem godine.
Kada pričamo o našim proizvodima voleo bih da istaknem nekoliko:
Nostalgija – ljudi su dunje nekada držali na ormarima kako bi svojim mirisom ispunile prostor, sada držimo dunje u rakiji kako bi ispunile našu dušu.
Nirvana – prvi gutljaj Nirvane odvešće vas u potpunu nirvanu.
Magija – jer je magična. Ima lepu voćnost i prava je magija.
Opsesija – ili će ti se svideti i bićeš opsednut ili ti se neće svideti uopšte.
Postoje li neke specifičnosti za neke od vaših proizvoda?
Šljiva nam se razlikuje zbog sorti od kojih se pravi. Čak smo i doktorat uradili za šljivu. Malina je specifična jer je iz našeg kraja, a Kosjerić je poznat po malini.
Boce su Vam veoma interesantne, čime ste se vodili prilikom dizajniranja?
Pri dizajnu boca smo hteli da se pibližimo nekim svetskim konjacima. Problem smo sami sebi napravili zbog samog izgleda boce jer svaku etiketu moramo ručno lepiti. Ovakav čep imamo jer šankeri kada potroše našu rakiju dodaju neku svoju u flašu i tome smo želeli da stanemo na put. Kada se slomi čep mi više nemamo odgovornost.
Za kraj, kada pričamo o planovima destilerije Zarić, da li ste više fokusirani na tržište Srbije ili na izvoz?
Prvo moramo da sredimo kuću, da bismo razvijali svet. Najviše vremena sam posvetio upravo toj edukaciji ljudi u Srbiji i radu sa ljudima na terenu. Iako je skoro nikakva dobrobit od toga ostaje nam da se nadamo da će se promeniti tržište i razmišljanje ljudi kada je ova tema u pitanju.
Drago mi je kada vidim da mladi ljudi pričaju o tome i uvek će imati moju podršku. Zato da bi se razvijao izvoz mora prvo ovde sve da se sredi pa se tek onda treba fokusirati na inostranstvo.
Ukoliko ste u blizini Kosjerića preporučujemo obilazak ove destilerije. Samo je potrebno da se ranije najavite kako biste učestvovali u profesionalnoj degustacionoj turi. A za one koji nisu u mogućnosti uvek preporučeno da probaju ovu rakiju. Prva preporuka samog vlasnika je šljiva, ali kako on navodi sve je stvar ukusa.
Da li ste Vi imali prilike da probate ovu rakiju? Kakvi su Vaši utisci i da li mislite da je moguće da ova destilerija napravi inostrani proboj u skorijoj budućnosti?
Dodaj komentar