Zlatomir Cvetković proizvodi rakiju u selu Mustapić, nadomak Kučeva. Proizvodnja rakije u njegovoj porodici ima dugu tradiciju. Još su njegove čukundede “pekle” rakiju.
“Imali su registrovan ortački kazan na gvozdenim točkovima koga su vukli volovi i pekli su uslužno rakiju po selu i po okolini. Proizvodnja rakije u porodici se negovala sve do mog oca koji je otišao u beli svet po koru hleba ali zato ja sada nastavljam tradiciju”, ističe naš sagovornik.
Destileriju je registrovao 2021. godine. Sve je počelo, kako kaže, kada su njegova supruga i on pet godina ranije nasledili rakijski kazan i počeli kao hobisti da peku rakiju od voća iz svog voćnjaka – starih sorti šljiva crvena ranka, bugarka i čitlovka, za sopstvene potrebe. Međutim, svi koji su pili njihovu rakiju tražili su još, i tako kreće njihova priča.
Pored naših voćnjaka koji su pod starom sortom šljiva crvena ranka, mi smo dobili od naših komšija iz sela još nekoliko voćnjaka sa starim sortama, da ih održavamo te skupljamo plodove kad ih ima. Rakiju od šljive pečemo isključivo od našeg voća a kajsije, jabuke i dunje kupujemo od kooperanata.
Zlatomir Cvetković
Voćnjaci Zlatomira Cvetkovića prostiru se na maksimalnoj nadmorskoj visini od 400 metara oko sela i u selu Mustapić, opština Kučevo. Naš sagovornik ističe da poslednjih nekoliko godina nisu dobre za proizvođače voća u njegovom kraju.
“Nažalost, poslednjih nekoliko godina zima sve više zalazi u proleće a to je za moje šljive kobno. Ako znamo da je šljiva crvena ranka najotpornija šljiva na sve bolesti koje napadaju ovu kulturu, pošto se ona ovde kroz vekove adaptirala, njen najveći neprijatelj je samo mraz”, ističe Cvetković.
On dodaje da je ceo njegov kraj dosta poznat baš po proizvodnji rakije od crvene ranke.
Ipak, loši klimatski uslovi koji utiču na rod voća nisu jedino što muči proizvođače rakije. Naš sagovornik ističe da je najvažniji problem siva ekonomija.
“Svako ko ima kazan danas peče rakiju. Ja sam sticajem okolnosti završio kurs za proizvođača voćnih rakija na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 2019. godine i zahvaljujući istom sam se i opredelio da se registrujem. Velika većina peče rakiju u nehigijenskim uslovima po dedinom receptu bez odvajanja frakcija, bez dvostruke destilacije i drugih stvari koje su sasvim suprotne od onoga kako treba. Danas kada postoji toliko mogućnosti za edukaciju oni rade kao naši preci pre sto godina. Ne plaćaju PDV, ne plaćaju akcizu, oni su gotovo u našem sistemu nevidljivi a prave ogromnu štetu kako nama kao legalnim proizvođačima tako i državi”, naglasio je Cvetković.
Upitali smo ga i koliko je danas proizvođačima rakije u Srbiji teško da se pozicioniraju na tržištu?
Naš sagovornik ističe da su oni mala zanatska destilerija i smatra da kao takvi, ne predstavljaju konkurenciju ostalim učesnicima rakijske scene u našoj zemlji.
“Da bi ovakva jedna destilerija opstala, može biti samo dopunska delatnost. Ja se inače bavim održavanjem i popravkom poljoprivrednih mašina. Naša deviza je kvalitet i samo kvalitet a ne kvantitet. Količine rakije koje mi proizvodimo na godišnjem nivou neka destilerija prodaje za samo jedan dan. Međutim, zahvaljujući društvenim mrežama i rakijskim festivalima, naša rakija pronalazi put do ljudi koji cene rakiju kao piće i spremni su da plate za taj proizvod. Koliko god da nama ide posao mi ćemo ostati radije sa malim količinama rakije ali vrhunskog kvaliteta. Ovde mislim na rakiju od starih sorti šljiva, jer ako nemate svoj voćnjak nemate da kupite ni takve plodove, to blago niko ne prodaje”, istakao je ovaj proizvođač iz istočne Srbije.
On za kraj dodaje da, iako je kvalitet presudan, on nije uvek dovoljan. Potreban je marketing. Kako kaže, nije dovoljno samo da se registrujete i pečete rakiju.
Moj savet svim kolegama, početnicima u proizvodnji rakije glasi: posetite sve rakijske festivale da vas ljudi vide, saznaju za vas i probaju vaše rakije. Koristite društvene mreže što više možete. Bez reklame, slaba vajda
Premda nije nimalo jednostavno pozicionirati se na domaćem tržištu, mali proizvođači poput destilerije „Čiča Zlajina rakija“ kroz kvalitet proizvoda, društvene mreže i posetu rakijskim festivalima, ne gube bitku već grade put do ljubitelja ovog pića. Izazovi postoje, a da bi se savladali potreban je predan rad ali i poštovanje devize “kvalitet iznad kvantiteta”.
Dodaj komentar