Rakija i zdravlje: Mitovi i činjenice

Kao takva, našla je posebno mesto u svakodnevnom životu, ali i u značajnim životnim trenucima. Bez nje ne može da prođe apsolutno ništa – ni rođenje, ni krštenje, ni venčanje, ni rođendan, ni krsna slava, čak ni pogreb.

Šta je to toliko magično što rakija nudi? Šta se sa njom može, a šta ne? 

Mnogo je onih kojima jutro bez čašice rakije – nikako da krene. Sve ovo, navodi na zaključak da je rakija mnogo više od običnog, jakog alkoholnog pića.

Ovaj tekst ima za cilj da dođe do saznanja da li su efekti rakije više rezultat verovanja nego li naučnih činjenica. U tu svrhu razmotrićemo nekoliko najpoznatijih mitova o rakiji.

Mit 1: Rakija leči sve

“Obavezno zagrej rakiju, dobro natopi čarape i obuj ih.” 

“Sa ovom oblogom ta visoka temperatura nestaje do jutra.”

“Samo ti odmori, a ja ću za to vreme da ti rakijom izmasiram i dlanove. Veruj mi da dobra komovica sve to izvuče, a ti ćeš da budeš kao nov/a!” 

“A, kad već grejem komovicu, ne bi bilo loše da ti oblogu na krpi stavim i oko vrata. Znam da imaš problem i sa bolnim i otečenim krajnicima”.

Ovo su preporuke sa kojima se svako od nas u detinjstvu susreo bar jednom. Da li čuvena komovica pomaže kada skoči temperatura i kada grlo strašno boli? 

Istraživanja su utvrdila da postoje pozitivni primeri. Pogotovo kada temperatura nije previsoka – moguće je “skinuti” je komovom rakijom.

Međutim, potrebno je oprezno i ozbiljno pristupiti ovoj metodi, jer nerazblažena rakija – može dovesti do iritacija kože. 

Verovatno se sada pitate: “A kako to, komovica deluje i šta to u sebi ima što u ovim situacijama leči?” 

Odgovor leži u tome što alkohol u komovici (kada se koristi kao topla obloga) prilikom isparavanja, stvara osećaj hlađenja, čime se smanjuje temperatura tela. Takođe, širenje krvnih sudova poboljšava cirkulaciju, što doprinosi smanjenju otoka. Komovica ima antiseptička svojstva koja mogu smanjiti broj mikroorganizama u upaljenom grlu, dok analgetski efekat alkohola umanjuje bol i nelagosnost. 

Iako je efikasna, treba je koristiti oprezno i umereno.

Mit 2: U rakiji je ključ dugovečnosti

“Jedna čašica dobre šljivovice, eliksir je dugovečnosti i lekara drži daleko! Nije slučajno što je moja baba Lenka dočekala stotu!”

Ova se tvrdnja i dan danas redovno čuje, pre svega u ruralnim zajednicama. Stariji ljudi se u rakiju zaklinju i veličaju je na sav glas. Govore kako rakija ima moć podsticanja cirkulacije, ubijanja virusa i unutrašnje dezinfekcije. I u ovom slučaju – istraživanje je donelo zanimljive zaključke.

Naime, rakija u maloj količini zaista ima moć da poveća protok krvi ka površini kože, tako što povećava dotok krvi u kapilare. Takođe, kao što smo već i spomenuli, ona privremeno podstiče cirkulaciju. Međutim, ona ne rešava dugoročno probleme, kao što mnogi misle.

Ipak, rakija NE ubija viruse, onako kako mnogi misle da ona to radi. Poznato je da rakija ima koncentraciju od oko 40% alkohola. Nauka je dokazala, da je za “ubijanje” virusa potreban medicinski alkohol sa koncentracijom od bar 70%, a on nikako nije namenjen za piće i unutrašnju upotrebu već isključivo spoljašnju. Ovo je dakle česti mit, koji se pogrešno tumači.

Mit 3: Slepilo od rakije

Naš narod često preteruje sa rakijom, a iz tog preterivanja nastaju i legende koje se prepričavaju s generacije na generaciju. 

Tako, kada neko popije više nego što bi trebalo, često ćete čuti: 

“Vidi ga, pijan je kao crna zemlja!” Ili “Mića je toliko pio, da je oslepeo od rakije. Ili “Vidi ovog Radeta – pijan je kao letva…”

Ove izjave, iako šaljive, savršeno ilustruju koliko ljudi umeju da preteraju sa rakijom, pa se ponekad više ponašaju kao likovi iz priča nego kao stvarni ljudi.

Ipak, kroz istoriju su nas pratili i događaji koji ovim šalama daju potpuno drugačiju konotaciju. I ne govorim ovo tek tako…

Naime, malo je poznato da je mlađi brat etanola – metanol. Ali, razlika među njima nije samo u imenu, već u njihovim vrlo različitim dejstvima na ljudski organizam. 

Etanol, poznat kao alkohol koji se koristi u alkoholnim pićima, ima relativno sigurnu upotrebu u umerenim količinama, dok je metanol, koji je često prisutan u neregistrovanim alkoholnim pićima i industrijskim proizvodima, izuzetno otrovan. Čak i mala količina metanola može izazvati ozbiljna trovanja, uključujući oštećenje nervnog sistema, slepilo, pa čak i smrt. 

Mit o Mići koji je toliko pio, da je oslepeo –  je u neku ruku, istinit. 

Dokaz za ovo je dobro poznata priča o Zozovači koja je potresla Srbiju i ceo region.

Zozovača, poznata kao nesrećno piće u kojem je bila visoka koncentracija metanola, postala je poznata kao primer tragedije izazvane nekontrolisanom i neproverenom proizvodnjom rakije.

Na našim društvenim mrežama, možete pronaći video koji simbolično nosi naziv: Na mestu zločina sa Destilistom. Upravo je tu, detaljno, iznet slučaj sa masovnim trovanjem kada je život izgubilo čak 43 osobe, a trajno je oštećeno zdravlje 25 osoba.

Mit 4: Rakija i dezinfekcija rana

Često je rakija bila prva linija odbrane protiv infekcija, onda kada dođe do neke povrede i vidnog oštećenja kože. Uzrok za ovu pojavu – bio je nedostatak medicinskog alkohola.

Ljudi su na ranu odmah stavljali rakiju i bili sigurni da su uspešno dezinfikovali povređeno mesto. Međutim, deluje da nisu razmišljali o tome da nečistoće i razni dodaci iz rakije mogu izazvati iritaciju ili infekciju…

Tokom Prvog svetskog rata, rakija je često korišćena kao improvizovano sredstvo za ublažavanje bola, pa čak i kao antiseptik za rane.

Jedna od anegdota vezana za to potiče sa fronta, gde su ranjenici često dobijali rakiju da bi se smirili i preživeli užase na bojištima. Jednom prilikom, ranjeni vojnik je, nakon što su mu medicinske sestre obradile tešku ranu, dobio dozu rakije. Pokušao je da ustane da bi zahvalio, ali se srušio na pod, zbunjen od alkohola. Medicinska sestra ga je pogledala i samo rekla: „Rakija može izlečiti telo, ali ne i noge koje više ne stoje!“ Rakija je bila poznata po tome što je delovala brzo, umirujuće, i davala privremeni osećaj olakšanja – ali u trenutku kada su „lekovi“ nestajali, svi su se vraćali brutalnoj stvarnosti bojišta.

Mnogo je mitova vezanih za rakiju i ponosni smo na njih. Ono što je bitno jeste da se iza svake priče, bilo da je šaljiva, lekovita ili upozoravajuća, krije deo naše kulture i načina života. Toliko se tih priča među našim narodom nakupilo – da ne postoji dovoljan broj tekstova koji bi mogao da ih obuhvati baš sve. 

Pored rakije, ni druga alkoholna pića nisu izuzetak kada je reč o mitovima, verovanjima i pričama koji ih prate. A vi se možda pitate, zašto ih ne obrađujem u ovom tekstu?

Iz prostog razloga što je svako od ovih pića sa bogatom istorijom, a kao takvo zaslužuje posebnu analizu. Da bih ostao fokusiran na temu, u ovom tekstu sam se posvetio isključivo mitovima o rakiji, ostavljajući druge alkohole za neku drugu priliku.

A koje su vaše omiljene priče o rakiji? Da li je za vas ona lek ili mit? Podelite vaša iskustva i mišljenje sa nama u komentarima.