Tek smo izašli iz novogodišnjih slavlja, slave se nižu jedna za drugom, pa je tzv „suvi januar“ kod nas sve samo ne “suv”. U isto vreme, sa druge strane okeana dešava se promena o kojoj bruji cela alkoholna industija.
Amerika, zemlja koktela, craft piva i bourbon kulture, polako se rastaje sa čašicom.
Gallup, vodeća američka analitička kuća, objavila je u avgustu 2025. godine rezultate svog godišnjeg istraživanja navika konzumacije alkohola. Anketa je sprovedena između 7. i 21. jula 2025. godine na uzorku od 1.002 odrasla Amerikanca. Podaci su iznenadili čak i stručnjake: samo 54% Amerikanaca kaže da pije alkohol. To je najniža cifra od 1939. godine, kada je Gallup počeo sa praćenjem ovih navika. Pad na nivo iz ere kada je Drugi svetski rat bio na pomolu.
Tri godine kontinuiranog pada
Gallup prati konzumaciju alkohola u Americi kontinuirano od 1939. godine. Nakon pandemije, u dalekoj 2023. godine, 62% Amerikanaca je konzumiralo alkohol, ali se taj broj u narednoj 2024. spustio na 58%. Najnovija prošlogodišnja anketa za 2025. – 54%.
Tri godine kontinuiranog pada je statistika koja u 86-godišnjoj istoriji praćenja nema presedana.
Lošim vestima za industriju tu nije kraj. Još dramatičnije: prosečan Amerikanac koji pije konzumira 2,8 pića nedeljno – najmanji obim otkad se ovaj parametar prati, od 1996. godine. Pre samo godinu dana ta cifra je bila 3,8. Samo 24% onih koji piju je uzelo piće u poslednjih 24 sata, dok čak 40% kaže da im je poslednja čaša bila pre više od nedelju dana.
Mladi menjaju pravila, zdravlje postaje prioritet
Među odraslima od 18 do 34 godine, svega 50% ispitanika konzumira alkohol – pad sa 59% pre dve godine i dramatičnih 72% početkom 2000-ih. Možda još važnije: dve trećine mladih Amerikanaca veruje da je čak i umerena konzumacija alkoholnih pića štetna po zdravlje, dok kod starijih generacija ta svest postoji kod oko 50%.
Dr. Sara Dermodi (Sarah Dermody), profesorka psihologije na Toronto Metropolitan univerzitetu, objašnjava: „Mlađe generacije su odrasle uz poruku da nije bezbedno ni malo alkohola. Sa druge strane, starije generacije su decenijama slušale da je recimo čaša crvenog vina zapravo dobra za srce.„
Po prvi put u istoriji merenja, većina Amerikanaca – preciznije 53%, veruje da je umerena konzumacija štetna po zdravlje. Pre samo sedam godina, 2018., samo 28% je delilo ovo mišljenje. CNN je u svojoj analizi objavljenoj u avgustu 2025. istakao da se ovaj pad poklapa sa novim naučnim istraživanjima koja su dovela u pitanje stari narativ upravo o gorepomenutoj „zdravoj čaši crvenog vina“.
Podsetimo se i činjenice da je Svetska zdravstvena organizacija oš 2023. godine objavila da ne postoji bezbedna (preporučena) količina alkohola.
Pad je izraženiji kod žena – 11 procenata od 2023, dok je kod muškaraca pad svega 5%. Čak 60% žena smatra umeren unos alkohola štetnim, u poređenju sa 47% muškaraca.
Ekonomija, društvo i industrija u transformaciji
Reuters je u decembru prošle godine ekskluzivno dobio pristup podacima kompanije IWSR. Njihova analiza pokazuje da broj nedeljnih pića po odraslom Amerikancu pada, ali predstavlja smanjenje od samo 1,1 pića u odnosu na 11,5 iz 2021. „Nismo ni blizu nekog istorijskog minimuma„, kaže Marten Lodevijks (Marten Lodewijks), predsednik IWSR-a.
Oni veruju da ekonomski faktori – inflacija, kamatne stope i ekonomska nesigurnost – možda igraju jednako važnu ulogu kao i zdravstvena svest.
Sara Mekmulin (Sara McMullin), profesorka psihologije na Webster univerzitetu, dodaje: „U Americi, gde je ispijanje alkoholnih pića tradicionalno deo društvenog života, mladi se jednostavno manje viđaju uživo nego prethodne generacije. Pored toga, alkohol je postao skup.„
Posledice za industriju su ozbiljne. Do kraja 2025. godine, sedam velikih destilerija je podnelo zahtev za bankrot. Jim Beam je obustavio proizvodnju u glavnom pogonu. U Kentakiju, gde se nalazi 16,1 miliona buradi viskija na starenju, proizvođači su dobili rekordni račun od 75 miliona dolara poreza na skladištenje.
Šta to znači za nas?
Dok Amerika prolazi kroz ovu promenu, industrija alkohola širom sveta pomno posmatra. Trendovi iz SAD-a često najavljuju šta dolazi i u drugim delovima sveta – pitanje je samo kada, ne da li.
Gallup je uporedio trenutnu situaciju sa 1960-im, kada su upozorenja glavnog lekara o duvanu pokrenula višedecenijski pad pušenja. Malkolm Purinton (Malcolm Purinton), istoričar sa Northeastern univerziteta, nudi prilično diplomatsku perspektivu: „Klatno se može kretati u oba pravca. Optimistički scenario je da ovo predstavlja zdraviji pristup životu.„
Jedna stvar je sigurna: generacija koja odrasta uz Dry January, Sober October, mocktails i aplikacije za praćenje zdravlja ima drugačiji odnos prema alkoholu nego njihovi roditelji, dede i babe.
Hoće li Evropa, pa i Balkan, krenuti sličnim putem? Vreme će pokazati. A do tad, možda ćemo i mi častiti po jednu čašicu manje? Šta vi mislite?
Dodaj komentar