Destilerija Pirum – Predrag Drobnjak otkriva tajne rakijskog uspeha

Destilerija Pirum poznata je po svojoj rakiji od kruške izuzetnog ukusa i kvaliteta. Čistom destilacijom, Pirum pretvara plodove posebnih sorti iz sopstvenih voćnjaka u unikatne destilate bez šećera i aditiva, slične pravom evropskom stilu brendija. Predrag Drobnjak, dvostruki svetski prvak u košarci i vlasnik ovog brenda, otkrio nam je detalje svog ulaska u svet destilata, kao i tajne uspešne proizvodnje rakije.

Kako ste odlučili da osnujete destileriju i kako je dobila naziv?

Priča je prilično dugačka i ne mogu da vam jednostavno odgovorim na to pitanje, morao bih da se vratim desetak godina unazad. Pre svega sam, kroz neka svoja proputovanja u Južnom Tirolu, u gradu Bolcano i njihovim zasadima jabuka, a kasnije i zasadima krušaka u okolini Ferare, dobio prevashodno želju da se bavim voćarstvom. To me je strašno privuklo i mnogo mi se dopadao način kako to izgleda i kako su Italijani tu neku voćarsku priču podigli na viši nivo. 

Ja sam od neke 2015. godine, pa skoro do 2019/2020. godine bio skroz u toj voćarskoj priči. Da budem iskren sa vama, stvar koja je počela da mi konstantno smeta je odnos ljudi koji stoje u međuprostoru između krajnjih kupaca i mene kao proizvođača, budući da je taj odnos proizvođačima nanosio pravu štetu.

U tom trenutku sam, kao neko ko je pokušavao da prepozna i tržište i način rada, odlučio da krenem u pravcu nekog proizvoda koji će mi dati fleksibilnost. Zbog mog poznanstva sa ljudima iz rakijskog biznisa, izbor je bio prilično jednostavan. U tom trenutku, moja znanja oko rakije nisu bila na visokom nivou, ali sam u razgovoru sa njima došao do konačne ideje i momenta u kom ću preći na rakijski posao. Sam naziv Pirum je, jednostavno, potekao iz latinske reči koja znači kruška i pošto sam striktno bio vezan za zasade krušaka, on se sam po sebi nametao kao legitiman naziv i za destileriju i za brend.

Pretpostavljam da je početak proizvodnje bio izazovan. Sa kojim problemima ste se susretali?

Moram da pomenem dva čoveka, Ivana Uroševića i Zorana Bogdanovića, jedan tehnolog, drugi destiler, koji su me uputili u sve tajne ovog posla i način na koji treba da se odnosim prema njemu. Na kraju krajeva, sam njihov kredibilitet i način na koji oni rade mi nije ostavljao puno prostora, nego sam morao da krenem tim putem. Najmanje izazova je u domenu pravljenja kvalitetnog proizvoda, jer sa njima dvojicom, ljudima sa velikim iskustvom, taj izazov apsolutno nije bio težak i upitan.

Kao neko sa najviše problema i najmanje iskustava, u toj kasnijoj fazi zvanoj „prodaja i reklama” sam tragičan, biću iskren. Slabo znam da bilo koju vrstu proizvoda, uslovno rečeno prodam, i tu je možda najveći izazov za mene, u tom domenu. Bez obzira što i ja, i ljudi koji su dugo vremena u rakijskom poslu smatramo da je ovaj proizvod veoma kvalitetan, treba dopreti do ljudi i njih uveriti u to. 

Prošle godine predstavili ste svoje rakije u Beču. Da li je Pirumu trenutno akcenat na domaćem ili inostranom tržištu?

Akcenat jeste na domaćem tržištu, bez ikakve dileme. Što se tiče stranih tržišta i izvoznih potencijala, ona postoje, ali kao što ste verovatno i u razgovorima sa drugim destilerima i destilerijama shvatili i prepoznali, još smo daleko kao tržište bivše Jugoslavije od prepoznatljivosti tih naših proizvoda na stranom tržištu, bez obzira na kvalitet i nivo. Daleko smo mi od, na primer, brenda koji su napravili Škoti i Irci sa viskijem, koji su gradili bezmalo stotinama godina. Videćemo, to ne zavisi toliko od mene, ta prepoznatljivost na, pre svega, evropskom tržištu, već od celokupne rakijske zajednice. 

Zlatna medalja vas prati kako u sportu, tako i u rakijskoj proizvodnji. Na koje rakijsko priznanje ste najponosniji?

Najponosniji sam na ljude koji probaju, popiju i koji su apsolutno oduševljeni i zadovoljni kvalitetom proizvoda. Što se tiče festivala, nisam neki veliki pobornik istih. Medalje su dobre kao dokaz kvaliteta, ali, opet, šire mase koje će biti zadovoljne kvalitetom su mnogo važnije. Morate da se dopadnete ljudima i ljudi moraju da budu zadovoljni proizvodima. 

Za koje karakteristike vaših proizvoda smatrate da vas izdvajaju od konkurencije i privlače ljubitelje destilata?

Pre svega nas izdvaja proizvodnja od sorti krušaka Abate Fetel i Karmen, kako se rakije i zovu. To su sorte krušaka čiji se destilati ne pojavljuju na našem tržistu. Kada govorimo konkretno o sorti Abate Fetel, ona je konzumentska kruška, francuskog porekla, super kvalitetne prve klase i to je taj momenat i model koji nas, u najdominantnijoj sorti rakije, već u startu razlikuje od drugih. Priroda voćnjaka i stalni akcenat na sortnosti i kvalitetu proizvoda stvaraju našu unikatnost.

Kada ste otvorili rakija shop na Palilulskoj pijaci i kako ste odabrali baš ovo mesto? 

Par godina sam pokušavao da kroz reklame i prezentacije smislim nešto u ovom konceptu, gde bi ljudi mogli da dođu i da se kroz degustaciju upoznaju sa samim proizvodom. Bio sam neodlučan da li je to pravi put i način. Posle dva meseca od otvaranja, mislim da apsolutno nismo pogrešili.

Palilulska pijaca se nekako nametnula sama iz dva razloga. Jedan je što živim u blizini pa sam čest gost Palilulske pijace. Drugi razlog je što sam gledao njen razvoj od samog momenta kad je postala zatvorena pijaca, do faze kada su je momci iz restorana „Morava” digli na potpuno novi nivo sa španskim konceptom, koji se raširio po Evropi gde su pijace spojile standardne asortimane i dodatni input mini restorana i proizvođača.

Da li planirate da otvorite još neki prodajni objekat i ako da, gde?

O tom potom, ali u ovom trenutku ne, sigurno, jer se tek treba baviti razvojem ovog postojećeg da bismo došli na neki sledeći nivo. Ideja kao ideja možda i nije loša, ali do realizacije nam treba još dosta vremena.

Na policama se mogu videti i flaše Novellus-a koga nismo videli nigde do sada. Da li je u pitanju novi brend?

Novellus je, uslovno rečeno, skroz druga priča. To je paralelni put Piruma, zajednička priča već pomenutog Zorana Bogdanovića i mene, nadgledana od strane Ivana Uroševića, kao tehnologa koji stoji na vrhu piramide kada je reč o kvalitetnim proizvodima. Zoran je dugogodišnji destiler i on je u svojim porodičnim zalihama destilerije Bogdanović imao nekoliko sorti, između ostalog Muskat Hamburg lozu ili grožđe, zatim i dunju, kao i 15 godina staru šljivu. U zajedničkom dogovoru smo napravili rebrendiranje njegovih rakija koje su bile u skladu sa čitavim ovim konceptom.

Kao mlada destilerija, verovatno će se mnogi pitati otkud nama 15 godina stara kupaža šljive. Zoran je u toj priči već više od 20 godina i to je njegova rezerva gde imamo apsolutno limitran broj flaša, jedva preko 800. 

Naravno, primetićete i rakiju Tok i njegov prateći destilat Albu u ponudi. Čitava naša priča se zasniva na uskom krugu od samo 7 brendova, ali koji pokrivaju sve proizvode od različitih krušaka, do šljiva različite starosti, naravno i Muskat Hamburg, kao i dunje i bezbojnu šljivu koja nije barikirana. Mislim da dajemo kompletan ugođaj svim ljudima koji bi da probaju izuzetno kvalitetne, drugačije rakije.

Za kraj, šta biste poručili onima koji, poput vas, žele da se upuste u novi izazov i okušaju sreću u industriji alkoholnih pića?

Ovo je prilično izazovno i za mene pre svega, kao nekog ko dolazi iz skroz drugog posla i druge, košarkaške priče. Meni je to bilo nešto skroz novo i mnogo stvari sam kroz ovu priču morao da savladam i naučim. Jedna stvar je, bez ikakve dileme, da tu prisutan proizvod mora biti kvalitetan i bez toga je bilo kakvi dalji rad iluzoran, bez toga sve ostalo gubi smisao. Proizvod mora biti kvalitetan i ostati na istom nivou dugi niz godina ako mislite da ostvarite i očuvate poziciju.