Kvartalni izveštaj o utrošku akciznih markica: vodič za proizvođače rakije

Ako ste akcizne markice do skoro doživljavali kao papirologiju koja se rešava jednom u tri meseca, dobro je da znate da je logika sistema u međuvremenu promenjena iz osnove.

Sada nije reč o tome da na kraju kvartala sednete i popunite obrazac, nego o tome da svaku upotrebu markica beležite redovno. Ko ovu evidenciju vodi uredno, izveštaj mu je praktično rešen. Ko je ne vodi, na kraju kvartala nema šta da ispravlja, jer podaci koji nedostaju ne mogu naknadno da se izmisle.

Ova razlika je u praksi mnogo veća nego što deluje. U nastavku se nalazi pregled cele obaveze: ko je ima, šta se evidentira, koji su rokovi, šta se radi sa oštećenim markicama i koje su kazne. Svaka tvrdnja je vezana za konkretan član propisa.

Pa da krenemo redom.

Šta je kvartalni izveštaj o utrošku akciznih markica

Radi se o izveštaju kojim proizvođač, odnosno uvoznik alkoholnih pića prikazuje Ministarstvu finansija šta se u toku kvartala desilo sa markicama koje mu je država izdala:

• koliko ih je preuzeo,
• koliko utrošio na obeležavanje proizvoda,
• koliko oštetio,
• i koliko vraća neiskorišćeno.

Osnov obaveze je član 18. Zakona o akcizama, koji propisuje da obveznik akcize mora svaki proizvod namenjen krajnjoj potrošnji da obeleži kontrolnom akciznom markicom pre stavljanja u promet. Postupak izdavanja markica i izveštavanja bliže uređuje Uredba o izgledu kontrolne akcizne markice, kontrolne akcizne markice sa QR kodom, vrsti podataka na markici, načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica, vođenja evidencije o odobrenim i izdatim markicama i obeležavanju akciznih proizvoda kontrolnim akciznim markicama, odnosno kontrolnim akciznim markicama sa QR kodom, kao i vrsti pojedinačnog pakovanja kafe za krajnju potrošnju koje se obeležava kontrolnom akciznom markicom („Službeni glasnik RS“, broj 78/24).

Izveštaj se podnosi Ministarstvu finansija, a ne Poreskoj upravi. To je česta zabuna, jer se akcizna prijava podnosi Poreskoj upravi, pa se dve obaveze mešaju.

Ko ima obavezu, a koga se ne tiče

Obavezu obeležavanja ima svaki obveznik akcize koji jaka alkoholna pića stavlja u promet za krajnju potrošnju. U praksi su to dve grupe: domaći proizvođači, dakle svaka registrovana destilerija koja svoju rakiju flašira i pušta na tržište, i uvoznici, koji uvezeno alkoholno piće moraju da obeleže pre nego što ga stave u promet u Srbiji.

Obaveza, dakle, ne zavisi od toga da li ste piće proizveli ili uvezli, nego od toga što ga plasirate krajnjem kupcu.

Kod uvoznika je posebno važan trenutak obeležavanja. Markica mora biti na proizvodu pre stavljanja u promet, pa se uvezena roba obeležava propisanim markicama (za detaljepogledajte nasloa “Vrste markica za alkoholna pića”) pre nego što krene ka policama.

Isto načelo važi i za domaćeg proizvođača: obaveza se vezuje za stavljanje u promet, a ne za sam čin proizvodnje. Upravo zato u procesu registracije destilerije imamo dve celine, jednu za registraciju proizvodnje a drugu za stavljanje proizvoda u promet.

Ukoliko vas ova tema interesuje, vodič za registraciju pogledajte ovde.

Sa druge strane, član 1. Uredbe izuzima od obeležavanja pivo i niskoalkoholna pića koja sadrže manje od 5% vol alkohola. Sve ostalo, uključujući celokupan asortiman jakih alkoholnih pića, obeležava se markicom, bez obzira na vrstu destilata, sirovinu ili godine odležavanja.

Ono što je važno razumeti jeste da je obaveza sveobuhvatna: ne postoji prag proizvodnje ispod kojeg ona prestaje da važi, niti kategorija jakog alkoholnog pića koja je od nje izuzeta. Upravo oko toga se najviše greši, pa tu temu razrešavamo odmah u nastavku.

O internet pravilu „do 50 litara bez akcize“

Istražujući ovu temu na nekoliko foruma i Facebook grupa naišao sam na navode o proizvodnji i prodaji do 50 litara rakije godišnje bez akcize.

Veoma je važno da ovde budemo jasni, jer je informacija netačna i nema uporište u domaćem propisu. Zakon o akcizama Republike Srbije ne predviđa poseban režim za male proizvođače jakih alkoholnih pića. Odredbe se primenjuju jednako na sve obveznike i ne postoji slučaj u kojem je dozvoljeno stavljanje u promet jakog alkoholnog pića bez obeležavanja akciznom markicom.

Priče o granici od 50 litara godišnje po domaćinstvu odnose se na druge pravne okvire. Jedan je crnogorski nacrt zakona o akcizama, koji predviđa upis svih kazana u registar Uprave carina i granicu do koje se ne plaća akciza.

Drugi je perspektiva usklađivanja sa direktivama Evropske unije, o kojoj se u domaćim medijima piše kao o budućem scenariju. Ništa od toga nije važeći domaći propis i ne oslobađa vas obaveze obeležavanja i izveštavanja.

Vrste markica za alkoholna pića

Još jedna tema, rekao bih podjednako zanimljiva i proizvođačima i potrošačima, a tiče se samih obeležja na akciznim markicama koje se nalaze na flaši.

Član 4. Uredbe razlikuje markice po vrsti pića i po poreklu:

• Ž – jaka alkoholna pića proizvedena u zemlji
• UŽ – jaka alkoholna pića iz uvoza
• N – niskoalkoholna pića proizvedena u zemlji
• UN – niskoalkoholna pića iz uvoza
• EA – alkoholna pića za prodaju u avionima i brodovima i u slobodnim carinskim prodavnicama

Za domaće destilerije to praktično znači jednu oznaku: Ž, odnosno EA za proizvođače koji su svoje proizvode plasirali u duty free prodavnicu na aerodromu ili u avione.

Vredi napomenuti i promenu u odnosu na raniji režim, jer je izvor zabune kod proizvođača koji su u sistemu duže vreme.

Ranije su postojale posebne oznake za pojedine kategorije domaćih jakih pića. Po važećoj uredbi sva jaka alkoholna pića obeležavaju se istom markicom, oznake Ž za domaća i UŽ za uvozna, bez daljeg razdvajanja po vrsti destilata.

Od 1. januara 2025. godine u primeni su i markice sa QR kodom.

Šta se evidentira tokom kvartala

Ovo je deo koji odlučuje da li ćete imati problem ili ne. Kvartalni izveštaj se u sistemu e-Akciza formira iz podataka koje ste unosili kako je posao tekao. Evidentira se:

• preuzimanje markica – koliko ih je i kada primljeno po odobrenom zahtevu
• utrošak – koliko je markica iskorišćeno za obeležavanje, po proizvodu
• oštećene markice – one koje su uništene ili obezvređene u toku rada
• neiskorišćene markice – stanje koje ostaje na kraju perioda

Da bude jasno kako to izgleda u praksi: kada preuzmete nove markice, taj prijem unesete u sistem; kada obeležite flaše, unosite koliko je markica utrošeno i na koji proizvod; kada se markica ošteti na liniji, i to unosite istog dana.

Na kraju kvartala ne pišete izveštaj iz glave ili po sećanju, nego sistem sabira sve te unose i sam formira kvartalni izveštaj. Zbog toga je kvalitet izveštaja zapravo kvalitet vaše dnevne evidencije, a ne veština popunjavanja formulara.

Od 16. aprila 2026. godine na snazi su izmene modula za akcizne markice koje se tiču upravo proizvođača alkoholnih pića. Pri puštanju u promet ponovo se unosi količina markica umesto opsega rednih brojeva, a dodato je i polje za ambalažu, i na formi prodaje i pri evidentiranju iskorišćenih markica. Uvoznici alkoholnih pića ovom izmenom nisu obuhvaćeni.

Praktična posledica izmene je da vam evidencija sada mora biti razvrstana po ambalaži. Ako punite svoju rakiju, džin ili liker u više formata, to više nije interna stvar vašeg proizvodnog pogona nego podatak koji ulazi u sistem.

Rokovi: kalendar za 2026. godinu

Izveštaj se podnosi u roku od 15 dana po isteku svakog kvartala (član 15. Uredbe). U istom roku vraćate i oštećene i neiskorišćene markice.

Kvartal	Period	Krajnji rok
I kvartal	1.1 – 31.3.	15. april
II kvartal	1.4 – 30.6.	15. jul
III kvartal	1.7 – 30.9.	15. oktobar
IV kvartal	1.10 – 31.12.	15. januar naredne godine

Oštećene i neiskorišćene akcizne markice i granica od 0,3%

Oštećene i neiskorišćene markice ne bacaju se i ne ostaju u fioci. Prema članu 15. Uredbe, vraćaju se Ministarstvu zalepljene na posebnim tabacima papira, u istom roku od 15 dana po isteku kvartala.

Ključan je stav 3 istog člana: broj oštećenih markica ne može biti veći od 0,3% od izdatog broja markica sa QR kodom.

Da bi se videlo šta ta granica znači u praksi, uzmimo za primer destileriju kojoj je izdato 20.000 markica u kvartalu. Dozvoljeni okvir oštećenih akciznih markica je 60 komada. To nije velika rezerva ako se markice oštećuju na liniji za punjenje, pri zastoju ili pri promeni formata ambalaže. Zato se gubitak prati kontinuirano, a ne konstatuje na kraju kvartala kada je već kasno da se bilo šta koriguje.

Kod akciznih markica za kafu na primer, granice su drugačije, 0,8% za pojedinačna pakovanja i 0,1% za rinfuzna (član 16), pa vodite računa da ne primenite pogrešan procenat ako se bavite sa više akciznih proizvoda.

Šta se promenilo 2025. i 2026. godine

Za proizvođače koji su u sistemu duže, ovo su prelomne tačke:

• 1. oktobar 2024. – stupaju na snagu uredbe koje uređuju sistem e-Akciza, registraciju korisnika i markice sa QR kodom.
• 31. decembar 2024. – popis zaliha starih markica.
• 1. januar 2025. – obavezno obeležavanje markicama sa QR kodom.
• 15. januar 2025. – poslednji put su podneti stari papirni obrasci, za IV kvartal 2024. godine.
• I kvartal 2025. – izveštavanje o markicama za alkoholna pića u celosti prelazi na sistem e-Akciza.
• 16. april 2026. – izmene modula akciznih markica, unos količine umesto opsega i polje za ambalažu.

Obrasci AM-A i AM-A/ZALIHE više se ne podnose

Ovo treba izričito reći, jer se u tekstovima na internetu i dalje nailazi na uputstva za popunjavanje obrazaca.

Obrasci AM-A (kvartalni izveštaj proizvođača, odnosno uvoznika alkoholnog pića) i AM-A/ZALIHE (izveštaj o stanju zaliha markica), kao i zahtev ZAM/CA, poslednji put su korišćeni za izveštajni period zaključno sa 15. januarom 2025. godine.

Danas se ceo postupak, od zahteva za izdavanje markica do kvartalnog izveštaja, sprovodi elektronski. Obveznici više ne podnose zahtev neposredno u Ministarstvu finansija. Pristup sistemu je na adresi eakcize.mfin.gov.rs, a registracija se obavlja preko portala za elektronsku identifikaciju, šemom visokog nivoa pouzdanosti.

Jedna česta zabuna oko skeniranja

U istoj regulativi pominje se obaveza utiskivanja i skeniranja produkcionih kodova, sa primenom od 1. oktobra 2025. godine.

Ta obaveza se ne odnosi na alkoholna pića, nego na cigarete i nesagorevajući duvan. Pošto se odredbe nalaze u istim aktima, proizvođači rakije ponekad zaključe da i njih obavezuje skeniranje, što nije tačno.

Koliko markica možete da dobijete?

Ministarstvo finansija odobrava izdavanje markica na osnovu podnetog zahteva, pri čemu procenjuje kapacitete proizvođača za šestomesečnu proizvodnju i na osnovu te procene određuje odobrenu količinu.

To znači da količina nije stvar vaše slobodne procene i da uredna evidencija utroška iz prethodnih kvartala posredno utiče na to koliko ćete markica dobiti u narednom ciklusu. Destilerija koja sistematski traži znatno više markica nego što utroši gradi istoriju koja joj ne ide u prilog.

Kazne

Kaznene odredbe su u članu 46a Zakona o akcizama. Za prekršaje koji se tiču obeležavanja markicama i pratećih obaveza propisane su novčane kazne:

• pravno lice: od 50.000 do 2.000.000 dinara
• odgovorno lice u pravnom licu: od 5.000 do 150.000 dinara
• preduzetnik: od 10.000 do 500.000 dinara

Uz novčanu kaznu, za stavljanje u promet proizvoda koji nisu obeleženi u skladu sa članom 18. Zakona može se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti, pravnom licu u trajanju od tri meseca do godinu dana, a preduzetniku od šest meseci do tri godine.

Za kontekst koliko je akcizni teret sam po sebi značajan: od 15. februara 2026. godine akciza na jaka alkoholna pića iznosi 57.570,84 dinara na hektolitar čistog alkohola („Službeni glasnik RS“, broj 12/2026), što na litarsku flašu od 40% vol izlazi na oko 230 dinara. Detaljnije o poslednjem usklađivanju pisali smo u tekstu o novim iznosima akciza na alkoholna pića.

Šta proveriti pre nego što kvartal zatvorite (čeklista)

Kratka lista koja pokriva mesta na kojima najčešće nastaju problemi:

1. Da li se fizičko stanje markica u magacinu poklapa sa stanjem u sistemu. Ako se ne poklapa, razliku treba objasniti pre roka, a ne posle.
2. Da li su sve oštećene markice zaista evidentirane onda kada su oštećene, ili ih ima nekoliko koje su „negde ostale“.
3. Da li ste ispod granice od 0,3% i, ako niste, zašto.
4. Da li je utrošak razvrstan po ambalaži, u skladu sa izmenom iz aprila 2026.
5. Da li su oštećene i neiskorišćene markice zalepljene na tabake i spremne za vraćanje u istom roku.

Ukoliko želite da vam pošaljemo ovu čeklistu u vidu PDF-a koji možete odštampati potpuno besplatno, kliknite ovde i popunite kratku formu.

Napomena o promenljivosti propisa

Sistem e-Akciza je u aktivnom razvoju i izmene modula objavljuju se u toku godine, kao što je bio slučaj sa izmenama od 16. aprila 2026.

Podaci u ovom tekstu odgovaraju stanju propisa i objavljenih uputstava u avgustu 2026. godine. Pre podnošenja izveštaja proverite aktuelna obaveštenja na sajtu Ministarstva finansija, a za pitanja koja se tiču vašeg konkretnog slučaja obratite se nadležnima ili svom knjigovodstvu.

Česta pitanja