Crnogorsko Ministarstvo finansija stavilo je na javnu raspravu nacrt novog Zakona o akcizama, koji bi se primenjivao od dana ulaska Crne Gore u Evropsku uniju. Reč je o standardnoj fazi zakonodavne procedure u kojoj zainteresovana javnost može da dostavi primedbe i predloge pre nego što tekst ode u parlament.
Šta tačno predviđa nacrt
Prema nacrtu, svi mali privatni proizvođači jakih alkoholnih pića, uključujući i one koji proizvode minimalne količine za sopstvene potrebe, registrovaće se kod Uprave carina i dostaviti podatke o kazanu na kome peku rakiju.
Granica je postavljena na pedeset litara godišnje po domaćinstvu. Na proizvodnju do tog limita ne plaća se akciza, ali se piće sme koristiti samo unutar sopstvenog domaćinstva i za goste, bez prava prodaje. Za svaki litar proizvodnje iznad 50 litara, proizvođač se registruje kao destilerija i plaća akcizu, bez obzira na to da li tu količinu koristi za sebe ili je stavlja u promet.
Visina akcize
Nacrt zadržava postojeću stopu. Akciza za jaka alkoholna pića iznosi 1.250 evra po hektolitru čistog alkohola, odnosno 12,5 evra po litru čistog alkohola – što za rakiju od 43% vol. daje akcizu od oko 5,38 evra po litru.
Za proizvođače koji žele da rade legalno iznad limita, predviđena je kategorija „male destilerije„. Mala destilerija može proizvoditi do 1.500 litara čistog alkohola godišnje (oko 3.000 litara rakije), uz plaćanje 50 odsto iznosa akcize.
Procedura i rokovi
Mali proizvođač podnosi prijavu carinskom organu nadležnom prema svom prebivalištu najkasnije osam dana pre početka proizvodnje, navodeći podatke o zapremini kazana i mestu proizvodnje. Ko namerava da proizvede više od 50 litara, takođe je dužan da o tome obavesti nadležni carinski organ najkasnije osam dana pre početka proizvodnje, nakon čega gubi status malog proizvođača.
Kontrola i sankcije
Nacrt predviđa i sistem kontrole. Ako se utvrdi da mali proizvođač prodaje jaka alkoholna pića ili da je proizveo količinu veću od 50 litara bez prethodne prijave, nadležni carinski organ rešenjem će ga brisati iz registra, oduzeti i prodati ili uništiti proizvedeno piće, i na ukupnu količinu obračunati akcizu. U slučajevima kada je to srazmerno svrsi koja se želi postići, carinski organ može da zapečati ili oduzme uređaje i opremu za proizvodnju.
Okvir Evropske unije
Cifra od 50 litara nije proizvoljna, već prati gornji limit propisan direktivom Saveta EU 2020/1151, koja je izmenila stariju direktivu 92/83/EEC o usklađivanju struktura akciza na alkohol.
Države članice mogu da primene oslobođenje ili snižene stope akcize na etil-alkohol koji troši privatno lice, članovi njegove porodice ili gosti, pod uslovom da nema prodaje, a da je alkohol proizveden od voća koje to lice gaji na zemljištu u svom vlasništvu, korišćenjem jednostavnog malog destilacionog uređaja registrovanog kod nadležnog organa.
Limit primene tog oslobođenja je do 50 litara voćne rakije po domaćinstvu proizvođača godišnje.
Crnogorski nacrt, dakle, preslikava okvir koji već važi u celoj Uniji.
Iskustvo Hrvatske
Najbliža paralela u praksi je u Hrvatskoj, koja je još 2010. uvela kategoriju malog proizvođača jakog alkoholnog pića i obavezu prijave svakog kazana. Vlasnici destilacionih aparata i osobe koje peku rakiju prijavljuju se nadležnoj carini najkasnije 8 dana pre početka destilacije i registruju kao mali proizvođači jakih alkoholnih pića.
Prijava se vrši jednokratno i važi sve godine dok se ne podnese odjava.
Od 2022. godine Hrvatska primenjuje aktuelnu direktivu EU, pa mali proizvođači jakih alkoholnih pića nemaju obavezu da plaćaju trošarinu ako proizvedu do 50 litara jakog alkoholnog pića od voća godišnje po domaćinstvu. Registracija kazana i godišnja prijava ostaju obavezne, a oslobođenje od trošarine važi samo za one koji su uredno u sistemu.
Predviđene novčane kazne za neprijavljivanje, neovlašćenu prodaju, kasno dostavljanje izveštaja ili samostalno otpečaćivanje kazana kreću se u rasponu od 5.000 do 100.000 kuna (od 600€ do 12.000€).
Hrvatski model pokazuje da uvođenje registracije ne ukida domaću proizvodnju, već je formalizuje – ko se prijavi i poštuje limit, ne plaća ništa; ko izlazi van okvira, ulazi u poreski sistem kao i svaki drugi proizvođač.
Status nacrta
Treba naglasiti da zakon još uvek nije usvojen. Nacrt je trenutno na javnoj raspravi, a konačan tekst ide u parlament Crne Gore. Primena bi započela tek od dana kada Crna Gora postane članica Evropske unije.
Srbija se nalazi na sopstvenom putu pristupanja EU, pa se i kod nas, ranije ili kasnije, otvara pitanje usklađivanja akcizne politike i evidencije proizvođača rakije sa istim okvirom. Iskustvo zemalja u regionu pokazuje da je sistem registracije malih proizvođača standard EU, a ne izuzetak. Detalji primene – granice, stope, procedure – zavise od konkretnog zakonodavnog rešenja svake države.
Izvori: nacrt Zakona o akcizama Crne Gore (javna rasprava), prema izveštaju lista Vijesti; Council Directive (EU) 2020/1151 – EUR-Lex; Carinska uprava Republike Hrvatske; Zakon o trošarinama RH (NN 144/2021).
Dodaj komentar