Šta ispravno deklarisana rakija mora da sadrži na etiketi?

Bilo da ste savesni ljubitelj rakije koji je primetio da postoje određene razlike u deklarisanju jakih pića na tržištu, ili ste novopečeni proizvođač koji jednostavno nije siguran kako i šta sve etiketa jedne rakije treba da sadrži – na pravom ste mestu.

Tekst koji sledi predstavlja sveobuhvatno uputstvo vezano za deklarisanje rakije, i jakih alkoholnih pića uopšte.

Kratak pregled – šta da očekujete?

Registrovani proizvođači koji se pripremaju za izlazak na tržište, moraju biti upoznati sa zakonskom regulativom koja reguliše ovu obavezu i oblast. Sa druge strane, mi kao potrošači moramo biti upoznati sa svim podacima koji se, na jednoj etiketi rakije kao prehrambenog proizvoda, moraju naći.

Prvenstveno iz bezbednosnih odnosno zdravstvenih razloga, a potom i zbog što bolje zaštite od obmane.

Zašto biste plaćali jako alkoholno piće po ceni prave voćne rakije?

Najćešći problem kod nas trenutno jeste upravo neispravna ili nepotpuna deklaracija, uglavnom na voćnim rakijama.

Informacije koje ćete pročitati ispod baziraju se na Pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, Zakonu o jakim alkoholnim pićima i Zakonu o trgovini. Kako su zakoni obično napisani tako da neko ko nije pravnik teško može da ih protumači i razume ovo će biti jedno kratko i sažeto uputstvo sa jasnim smernicama.

Evo liste podataka koji moraju biti navedeni na ispravnoj deklaraciji, koje ćemo potom detaljnije obrazložiti:

1. Kategorija proizvoda
2. Zapremina sadržaja
3. Sadržaj alkohola
4. Deklaracija o proizvođaču
5. Rok trajanja
6. Barkod

Pa hajde da krenemo redom.

Šta je deklaracija u stvari?

Ako biste obratili pažnju na to kako kupujemo proizvode, posebno one prehrambene, lako biste stekli utisak da mi kao potrošači, malo vodimo računa o tome šta zapravo kupujemo i konzumiramo.

Deklaracija prema definiciji predstavlja slovnu ili grafičku oznaku, robni, zaštitni znak ili simbol koji se odnosi na namirnice, odnosno predmet kupovine. Nalazi se na ambalaži, etiketi, omotu, ili privesku proizvoda. Sve ovo važi i za jaka alkoholna pića.

Kao što možete zaključiti, deklaracija se prema pravilu, ne mora samo naći na etiketi. Ona se može naći i na privesku (alkici) koja se nalazi oko vrata boce ili slično. Zakonodavac u terminologiji ne poznaje termin „etikete“ onakav kakvim ga mi poznajemo u svakodnevnom govoru. On poznaje samo vidno polje, koje ćemo definisati malo kasnije u tekstu.

Ono što je obaveza proizvođača jeste to da deklaracija na namirnici mora biti čitka, jasno uočljiva i nepromenljiva. Obavezno mora biti ispisana na srpskom jeziku i ne sme biti prekrivena drugim rečima ili oznakama.

Trgovačko ime rakije (opciono)

Uvek je poželjno da vaša rakija, džin (preciznije gin), liker ili drugo jako piće ima svoj trgovački naziv. To je ime koje mu vi dajete, pod kojim se u prodavnici prodaje i koje potrošači u krajnjoj liniji pamte.

Komercijalni naziv ili robna marka (trade mark), koristiće u marketinške ili komercijalne svrhe, upravo u cilju prepoznavanja i vidljivosti na tržištu.

Kao što je recimo „Smoki“ komercijalni naziv za kukuruzni flips kompanije Atlanc Štark d.o.o. tako je i „Baština 1868“ komercijalni naziv za 6 godina staru šljivovu prepečenicu destilerije BB Klekovača, ili je „Oridžin“ naziv gina destilerije Kovačić.

Da ovih komercijalnih naziva nema, sporazumevanje i poziv na određeno piće kao referencu bilo bi prilično otežano. Iako poželjno ili preporućljivo, trgovačko ime pića nije obavezno prema zakonu.

Ali, ono što ispravna deklaracija mora sadržati jeste naziv proizvoda u pogledu njegove kategorije, u Pravilniku poznatiji kao naziv hrane.

Kategorija jakog alkoholnog pića

Dakle, osnovno je da na deklaraciji postoji naziv proizvoda, u smislu njegove bliže kategorije. S obzirom da pričamo o voćnim rakijama, treba da znamo da je rakija u širem smislu jako alkoholno piće.

Međutim u okviru jakih alkoholnih pića postoji 47 kategorija pića i po Zakonu o jakim alkoholnim pićima iz 2016. godine voćne rakije su kategorija za sebe.

Ovo znači da na deklaraciji, ako se radi o rakiji od voća, mora da da postoji rečenica „rakija od voća“ ili „rakija od ______“ sa naznačenom voćnom vrstom (rakija od šljive, rakija od kajsije, rakija od dunje, rakija od kruške itd.).

Isto važi i za ostala jaka alkoholna pića. U slučaju da proizvodite liker, na deklaraciji će se naći „liker od _____ (voća)„, „gorki liker“ ili „specijalni liker„…

Radi podsećanja, rakija od voća je jako alkoholno piće koje je proizvedeno isključivo alkoholnom fermentacijom i destilacijom voća. Nije dozvoljeno dodavanje alkohola, niti bilo kakvih aroma.

Dakle samo voće i ništa drugo.

Ova i preostalih 46 kategorija deklarišu se u skladu sa Zakonom o jakim alkoholnim pićima.

Kada se radi o npr. specijalnim rakijama, ili rakijama sa dodatkom određenih macerata ili ekstrakata koji menjaju karakteristike i specifičnost voća od kojeg je destilat dobijen, kategorija je opšta – jako alkoholno piće.

Travarice su za ovo veoma dobar primer – trave su ono što daje karakter piću, ne osnovni destilat.

Kao dodatno objašnjenje potrošaču može biti navedeno recimo „Specijalna rakija travarica“ ili jednostavno „Travarica„. Ali kategorija jako alkoholno piće mora se naći na etiketi, jer je ovo zapravo naziv hrane, u pogledu pravilnika.

U suprotnom, deklaracija se smatra neispravnom.

Zapremina sadržaja boce

Pored kategorije pića, ono što na deklaraciji mora da bude naznačeno jeste zapremina alkoholnog pića koje se pušta u promet. Zapremina se označava sa „Neto:“ nakon čega sledi zapremina u litrima, mililitrima ili decilitrima.

Dakle, na etiketi će se naći recimo 0,7 l, 700 ml ili 70 dcl.

Sadržaj alkohola u piću

Kao što dalje možete i pretpostaviti, pored zapremine celokupnog sadržaja jedne boce jap-a, potrošaču je neophodna i informacija o sadržaju alkohola.

Prema Zakonu, sadržaj alkohola se deklariše se kao „alk.“ ili „alkohol„, koji potom prati volumni procenat etanola i to na jednoj decimali. Volumni procenat se obeležava sa „vol“ ili „v/v“ nakon simbola za procenat.

Vol nije volumen, niti voltaža, već zapremina – od engleske reči volume.

Prema tome, okvirna formula za deklarisanje sadržaja etanola bi glasila:

alk. xx,x % vol

Dakle, ako je rakija od 45% alkohola, pisaće alk. 45,0 % vol. Obavezno je da bude na jednoj decimali jer ako nije, deklaracija se smatra neispravnom. Takođe ispravna deklaracija na rakiji mora da sadrži i prefiks alk. ili alkohol koji označava da se podatak odnosi na volumni procenat alkohola a ne nekog drugog sastojka.

Inače, ovaj podatak u dokumentaciji možete pronaći i kao jačinu stvarnog alkohola u alkoholnom piću.

Podaci o proizvođaču

Pored gorepomenuta tri osnovna elementa, svaka etiketa (deklaracija) jakog alkoholnog pića mora da sadrži tačne podatke o destileriji odnosno preciznije – deklaraciju o proizvođaču.

Onaj segment „Proizvodi i puni“ odnosi se upravo na proizvođača. Podaci koje proizvođač mora navesti jesu naziv pravnog lica (onako kako je ono upisano u Agenciji za privredne registre) i adresu na kojoj je firma registrovana.

Telefon, zvaničan website i dodatne napomene koje biste želeli da navede u marketinške svrhe, dozvoljene su, samo ukoliko ni na koji način potrošača ne mogu dovesti u zabludu.

Rok trajanja rakije

Veoma važan podatak za svaki prehrambeni proizvod, a samim tim i za rakiju jeste njen rok trajanja.

S obzirom na to da se radi o jakom alkoholnom piću, koje upravo zbog visokog sadržaja alkohola nema rok trajanja, ovaj podatak se upravo tako navodi:

Rok trajanja: neograničen.

Bez obzira što tehnički rok do kojeg piće možete upotrebiti ne postoji, ovaj podatak se na deklaraciji mora navesti.

Serija proizvodnje / LOT

Još jedan veoma važan podatak je serija proizvodnje, odnosno popularni LOT broj.

Na deklaraciji se obeležava sa oznakom „L:“ ili „Lot:„, iza koje sledi numerička ili slovna oznaka serije koju sam proizvođač daje. Uslovljavanje u pogledu toga kako će biti naznačen (da li slovima ili brojevima) ne postoji, iako postoji najčešća praksa.

Ono što je obavezno jeste neponovljivost, odnosno jedinstvena oznaka za svaku seriju.

Imajte na umu da je LOT broj oznaka za konkretnu proizvodnu šaržu, odnosno seriju proizvoda proizvedenih pod istim proizvodnim uslovima. Svaka serija proizvoda koji se pušta u promet vezana je upravo LOT brojem za hemijsku analizu, koja je neophodna pre izlaska na tržište.

Ako ste proizvođač, ovo je važno da znate jer u slučaju bilo kakvog tehnološkog problema zbog kojeg biste povlačili proizvodite sa tržišta, upravo ovaj podatak vas dovodi do njih, i otklanjanja problema, odnosno vraćanja u proizvodnju.

Bar-kod ili QR kod

Postojanje bar koda na proizvodu nije definisano niti Zakonom o jakim alkoholnim pićima niti Pravilnikom o deklarisanju već Zakonom o Trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019).

Od 31. januara 2020. postoji obaveza da bude navedena i mašinski čitljiva oznaka što su bar-kod ili QR kod. Ranije je postojanje ovog elementa bilo opciono, a danas je obaveza definisana Članom 34. pomenutog Zakona.

Mašinski čitljive oznake su veoma korisno sredstvo za praćenje robe i njeno manipulisanje, a ujedno i lakšu sledljivost.

Bar kod je element koji omogućava da u prometu, na celoj Zemljinoj kugli imate jedinstven broj artikla koji može biti prepoznat od sistema koji to uređuje.

Ukoliko vas zanima kako da se dolazi do bar koda, pišite nam u komentarima!

Šta treba da bude na zadnjoj, a šta na prednjoj etiketi?

Jedno od najčešćih pitanja koje dobijamo vezano za ovu temu jeste „šta treba da se nađe na prednjoj a šta na zadnjoj etiketi?“. Zato je važno da ovde razjasnimo jednu stvar:

Zakonodavac ne poznaje prednju ili zadnju etiketu.

Etiketa može da bude i kružna, a ne mora ni da je bude. Sigurno ste videli deklaracije direktno štamoane na ambalaži, nekom njenom delu ili privesku. Pravilnik o deklarisanju prepoznaje samo vidno polje potrošača.

Ono obuhvata sve površine ambalaže na kojima se tekst može pročitati sa jedne tačke gledanja.

Za proizvođače je, u pogledu vidnog polja, važno da znaju da je u okviru istog vidnog polja potrebno da budu navedeni

• naziv proizvoda (kategorija pića) 
• neto količina
• stvarni sadržaj alkohola

Zato je i uobičajeno da se kategorija pića , dakle recimo rakija od voća, procenat alkohola i neto zapremina nalaze na prednjoj etiketi. Ovo su ujedno i ključne informacije koje opredeljuju potrošača za kupovinu određenog proizvoda. Svi preostali elementi mogu i obično se stavljaju na zadnju etiketu, ali nije obavezno. Obavezno je da oni budu prisutni, u vidnom polju.

Rezime

Ispravno deklarisanje jakog alkoholnog pića je obaveza svakog registrovanog proizvođača u Republici Srbiji. Sa druge strane, dužnost svakog potrošača jeste poznavanje makar osnovnih elemenata svake deklaracije, i što je najvažije opšte kategoriazije jakih alkoholnih pića.

Nadamo se da će ovaj tekst pomoći proizvođačima tokom formiranja finalnog proizvoda, odnosno njegove deklaracije ali i uživaocima pri kupovini.

Budite slobodni da nam u komentarima postavite pitanja ili eventualne nedoumice.